Igramo se velikim recima, da bi od istine pobegli. Obicni, promenili  identitete i kreirali sliku,koja ce obeleziti nasu razlicitost od ostalog sveta. Izmislili igru od koje ne odustajemo. Sagradili imperiju od izmisljenosti, tako stvarnu, da smo na istinu i zaboravili. Uzivamo u ovim lazima. Vladamo, savrseni jedno za drugo ne otkrivajuci svoja lica, zaljubljeni u ono sto nismo. Ne zelimo da cutimo. Kitimo se recima koje se nikada nisu dogodile, obecavajuci cuda koja se nikada nece ostvariti, ali uzivamo i ne damo da nestanu.

Pobegli smo na drugu planetu od svega sto se stvarnost zove.

Tu smo....ne zelimo da se povratimo.

Tu si. Stigao si napokon svojom da me zoves. Dozvolila sam da sanjas o meni i da me dizes do zvezda. Pricas sve ono sto sam od tebe htela da cujem.Ubedio si me da postojim zbog tebe. Molis me da ne odustanem, a ja sam se prepustila uzivanjima koje nudis, sigurna u to da se necu pokajati. Planeta poprima drugi oblik.

A ja sve znam. Mogu da predvidim na koji nacin ces nestati. Razlozi od samog pocetka postoje. Oluja ce se iznenadno pojaviti i ja cu se otimati, ali uzalud. Ova prica ima svoj ocekivani kraj.

Sve znam. Podicicu glavu visoko, posmatracu te zadovoljnim ocima sto moras da ides.  Srce ce lupati jos dugo, ne racunajuci na istinu za koju znam od samog pocetka.

Praznik cemo slaviti i to je jedino sto ce ostati od nas.

Ne mogu da spavam.

Nemoj se ljutiti ako odustanem.

Danas mi leptir ponovo zaigra u stomaku. Cutao je neko vreme, skoro i da sam zaboravila da postoji. To je isti onaj koji je umeo da mi pomuti noc i dan ne skidajuci mi osmeh sa lica. Slika, na koju sam mislila da sam zaboravila, pojavila se sa istim zarom i ni malo se nije promenila. Saren dan, pogledi od kojih i najzdraviji mogu da plolude. Njegovo drzanje i moj osmeh, koji je izmakao kontroli. Neizmerna zelja da mi se dogodi i nikada ne ode. Njegova ruka, mogla je da se oseti i kasnije misli o njoj. Svaki pokret sam mu upamtila. Svojim sam se recima divila. Budna i dovoljno jaka da se nicega ne plasim.

Leptir je ziveo u meni i nije zeleo da me napusti.  Dugo mislim da ga vise nema, da je odustao, ali evo ga ovde, danas mi je ponovo usarenio dan vrativsi mi sliku koju nikada necu zaboraviti.

Ponovo se smejem, sama, ali srecna sto mogu da ga se setim.

Ti mislis da si me vec osvojio?!

Malim recima i nekom tvojom bezazlenom igrom, ne mozes da me imas. Izazivas me, a ja ne prestajem da se smejem oruzju koje koristis. Kreativnost tvoju ne mogu da vidim. Nicim me ne zasenjujes, tako obican. Mislis da sam tvoja. Urnebesno me zasmejavas!

Evo ga opet. Osecam njegovu prisutnost od kada sam otvorila oci. Probudio me i kao i svaki put odrzao obecanje da ce samnom provesti ceo dan. Uzalud mu se opirem. Lice ne mogu da mu vidim, ali ga u inat svojom mastom opisujem u najgorem obliku. Ne zelim da mi se dopadne. Zamisljam ga kao  neku  utvaru ciji lik prezirem. Sastavljen od moje savesti i ruznih  dogadjaja, kao posledica ruznog desavanja, svojim me kandjama prigrlio i od ranog jutra me gusi. Govori mi poznatim jezikom, da bi mogla da ga razumem. Razmazenom tvrdoglavoscu zeli da mi upropasti i ovaj dan. Hoce da se divim njegovom prepredenoscu i njegovoj neobjasnjivoj moci, sto moze da dodje kada mi je najmanje potreban. Oci mu se smeju kada me vidi tako bespomocnu. Njegovo srce ne kuca. Nema milosti, ma koliko ga molila. Svojim se zlom okitio i slatko se kikoce mom tuznom pogledu . Zadovoljava se mojim strahom i  stalo mu je  da se tako osecam. Od mojih misli pravi sebi  zabavu. Pretura, i bira samo lose stvari, koje zelim da zaborvim. Od zivota mi pravi horor film i svojom fikcijom, odvlaci od stvarnosti.

Eno ga tamo crvenih ociju, pomatra me i ne da mi da disem. Ne voli ni on mene, samo se sladi mom odupiranju.

 Skrstila sam ruke i cekam da mu dosadim. Drugog izbora nemam.

Ne umem da uzivam u ovoj zimi. Treba mi leto.

Jesam li se navikla na ovu tisinu toliko da pocinjem da je volim?

Vec dugo,  zarobljena izmedju ova cetiri zida, shvatila sam da sam se na nju nekako navikla. Ne smeta mi telefon sto cuti, niti nedostatak sadrzaja za ovaj dan. Ne smeta mi sto nikome nisam potrebna i sto neko ne moze da zivi bez mene.  Uvukla mi se pod kozu i izazvala osecaj smirenosti u mom telu, ne uzbudjivajuci se previse oko stvari koje ne mogu da promenim.

Ne mogu da se prepoznam.

Nekada bi se plasila nje. Svaki put, kada mi preti da ce da naidje, uradila bih sve da sprecim njeno prisustvo. Ljude bih zvala pravim prijateljima, uzivajuci u njihovim lazima, samo da mi se ne priblizi tako dosadna i ruzna. Od svakog muskarca bih napravila velikog ljubavnika, samo da do naseg susreta ne dodje. Izmisljala bih ljubav, ubedjivala sebe da bez nje ne mogu, pretvarala svoj svet u bajku u kojoj sam zelela da zivim. Smejala se svojim usponima i padovima, prihvatajuci ih sa istom strascu, samo da ne bude dosadno u mojoj glavi.

Polako odlaze, mojom zaslugom. Ne plasim se ove samoce. Ne zelim lazno da se predstavljam.

 Nekako mi prija ovo cutanje.

Evo je opet. Misao od koje ne odustajem. Jedini motiv koji me pokrece. Postajem zavisnik tvog prisustva.  Kriziram kada zelim da te se odreknem. Smejem se svojoj radoznalosti. Zamisljen si na hiljedu nacina i kao dete igram se  slikom koja ne ume da progovori. Usamljenost je ta koja mi ne da da te ostavim na miru. Smesno je sto je tebe izabrala da mi budes pokretac. Napravljen si iz mog staha od usamljenosti i poricanja dosade koju ne podnosim. Umisljena zaljubljenost, daje mom licu dragocen izgled. Iz ociju bukti neka vatra, u telu raste energija koju i ako  ne mogu da razumem, dopustam  da me obuzme celu. Ne branim se od te napasti.

Kada te nema , obuzme me strah da sam te napustila.

Mogu da te vidim kako se sada zadovoljno smejes mojoj nepromisljenosti. Cekao si taj trenutak, pitajuci se gde sam do sada.

Ovde sam.

Na istom mestu.

Smej se koliko hoces!

Ne stidim se sebe. Moj svet ce uskoro da osareni.

Sta ces onda?!

Izmisljena slika, mi polako izmice. Jedva da mogu da vidim iluziju koju sam  stvorila, kao proizvod licnog nezadovoljstva. Bilo mi je lepo dok sam uzivala u njoj iako sam znala da ce me realnost probuditi i potsetiti na hrabrost, koju nemam da mu se ikada priblizim.

 Druzile smo se, ona i ja  neko vreme. Kao veliki prijatelj, dopustila mi je da se igram sa njim kako sam htela. Prednosti sam se svojoj divila. Nazivala sam ga velikim imenima, tumacila njegove poglede, kreirajuci sliku emocijama, koje mogu da dovedu do potpunog poraza. Srecna sto mogu nesto da osetim, nisam se plasila da moze da me povredi, samo da ne nestane taj sto i ne postoji. Nije idealan. On je samo neko ko moze da me probudi kada se nasmeje. Neko sa atoritetom  da ukroti sve moje namere. Neko ko mi nece dati o drugim ocima da mislim.

Bila sam opsednuta njegovom pojavom.

Slika polako nestaje. Otvaram oci i ne volim sto sebe takvu vidim.

Veceras je tako.

Igramo se velikim recima, da bi od istine pobegli. Obicni, promenili  identitete i kreirali sliku,koja ce obeleziti nasu razlicitost od ostalog sveta. Izmislili igru od koje ne odustajemo. Sagradili imperiju od izmisljenosti, tako stvarnu, da smo na istinu i zaboravili. Uzivamo u ovim lazima. Vladamo, savrseni jedno za drugo ne otkrivajuci svoja lica, zaljubljeni u ono sto nismo. Ne zelimo da cutimo. Kitimo se recima koje se nikada nisu dogodile, obecavajuci cuda koja se nikada nece ostvariti, ali uzivamo i ne damo da nestanu.

Pobegli smo na drugu planetu od svega sto se stvarnost zove.

Tu smo....ne zelimo da se povratimo.

Tu si. Stigao si napokon svojom da me zoves. Dozvolila sam da sanjas o meni i da me dizes do zvezda. Pricas sve ono sto sam od tebe htela da cujem.Ubedio si me da postojim zbog tebe. Molis me da ne odustanem, a ja sam se prepustila uzivanjima koje nudis, sigurna u to da se necu pokajati. Planeta poprima drugi oblik.

A ja sve znam. Mogu da predvidim na koji nacin ces nestati. Razlozi od samog pocetka postoje. Oluja ce se iznenadno pojaviti i ja cu se otimati, ali uzalud. Ova prica ima svoj ocekivani kraj.

Sve znam. Podicicu glavu visoko, posmatracu te zadovoljnim ocima sto moras da ides.  Srce ce lupati jos dugo, ne racunajuci na istinu za koju znam od samog pocetka.

Praznik cemo slaviti i to je jedino sto ce ostati od nas.

Ne mogu da spavam.

Nemoj se ljutiti ako odustanem.

Danas mi leptir ponovo zaigra u stomaku. Cutao je neko vreme, skoro i da sam zaboravila da postoji. To je isti onaj koji je umeo da mi pomuti noc i dan ne skidajuci mi osmeh sa lica. Slika, na koju sam mislila da sam zaboravila, pojavila se sa istim zarom i ni malo se nije promenila. Saren dan, pogledi od kojih i najzdraviji mogu da plolude. Njegovo drzanje i moj osmeh, koji je izmakao kontroli. Neizmerna zelja da mi se dogodi i nikada ne ode. Njegova ruka, mogla je da se oseti i kasnije misli o njoj. Svaki pokret sam mu upamtila. Svojim sam se recima divila. Budna i dovoljno jaka da se nicega ne plasim.

Leptir je ziveo u meni i nije zeleo da me napusti.  Dugo mislim da ga vise nema, da je odustao, ali evo ga ovde, danas mi je ponovo usarenio dan vrativsi mi sliku koju nikada necu zaboraviti.

Ponovo se smejem, sama, ali srecna sto mogu da ga se setim.

Ti mislis da si me vec osvojio?!

Malim recima i nekom tvojom bezazlenom igrom, ne mozes da me imas. Izazivas me, a ja ne prestajem da se smejem oruzju koje koristis. Kreativnost tvoju ne mogu da vidim. Nicim me ne zasenjujes, tako obican. Mislis da sam tvoja. Urnebesno me zasmejavas!

Evo ga opet. Osecam njegovu prisutnost od kada sam otvorila oci. Probudio me i kao i svaki put odrzao obecanje da ce samnom provesti ceo dan. Uzalud mu se opirem. Lice ne mogu da mu vidim, ali ga u inat svojom mastom opisujem u najgorem obliku. Ne zelim da mi se dopadne. Zamisljam ga kao  neku  utvaru ciji lik prezirem. Sastavljen od moje savesti i ruznih  dogadjaja, kao posledica ruznog desavanja, svojim me kandjama prigrlio i od ranog jutra me gusi. Govori mi poznatim jezikom, da bi mogla da ga razumem. Razmazenom tvrdoglavoscu zeli da mi upropasti i ovaj dan. Hoce da se divim njegovom prepredenoscu i njegovoj neobjasnjivoj moci, sto moze da dodje kada mi je najmanje potreban. Oci mu se smeju kada me vidi tako bespomocnu. Njegovo srce ne kuca. Nema milosti, ma koliko ga molila. Svojim se zlom okitio i slatko se kikoce mom tuznom pogledu . Zadovoljava se mojim strahom i  stalo mu je  da se tako osecam. Od mojih misli pravi sebi  zabavu. Pretura, i bira samo lose stvari, koje zelim da zaborvim. Od zivota mi pravi horor film i svojom fikcijom, odvlaci od stvarnosti.

Eno ga tamo crvenih ociju, pomatra me i ne da mi da disem. Ne voli ni on mene, samo se sladi mom odupiranju.

 Skrstila sam ruke i cekam da mu dosadim. Drugog izbora nemam.

Ne umem da uzivam u ovoj zimi. Treba mi leto.

Jesam li se navikla na ovu tisinu toliko da pocinjem da je volim?

Vec dugo,  zarobljena izmedju ova cetiri zida, shvatila sam da sam se na nju nekako navikla. Ne smeta mi telefon sto cuti, niti nedostatak sadrzaja za ovaj dan. Ne smeta mi sto nikome nisam potrebna i sto neko ne moze da zivi bez mene.  Uvukla mi se pod kozu i izazvala osecaj smirenosti u mom telu, ne uzbudjivajuci se previse oko stvari koje ne mogu da promenim.

Ne mogu da se prepoznam.

Nekada bi se plasila nje. Svaki put, kada mi preti da ce da naidje, uradila bih sve da sprecim njeno prisustvo. Ljude bih zvala pravim prijateljima, uzivajuci u njihovim lazima, samo da mi se ne priblizi tako dosadna i ruzna. Od svakog muskarca bih napravila velikog ljubavnika, samo da do naseg susreta ne dodje. Izmisljala bih ljubav, ubedjivala sebe da bez nje ne mogu, pretvarala svoj svet u bajku u kojoj sam zelela da zivim. Smejala se svojim usponima i padovima, prihvatajuci ih sa istom strascu, samo da ne bude dosadno u mojoj glavi.

Polako odlaze, mojom zaslugom. Ne plasim se ove samoce. Ne zelim lazno da se predstavljam.

 Nekako mi prija ovo cutanje.

Evo je opet. Misao od koje ne odustajem. Jedini motiv koji me pokrece. Postajem zavisnik tvog prisustva.  Kriziram kada zelim da te se odreknem. Smejem se svojoj radoznalosti. Zamisljen si na hiljedu nacina i kao dete igram se  slikom koja ne ume da progovori. Usamljenost je ta koja mi ne da da te ostavim na miru. Smesno je sto je tebe izabrala da mi budes pokretac. Napravljen si iz mog staha od usamljenosti i poricanja dosade koju ne podnosim. Umisljena zaljubljenost, daje mom licu dragocen izgled. Iz ociju bukti neka vatra, u telu raste energija koju i ako  ne mogu da razumem, dopustam  da me obuzme celu. Ne branim se od te napasti.

Kada te nema , obuzme me strah da sam te napustila.

Mogu da te vidim kako se sada zadovoljno smejes mojoj nepromisljenosti. Cekao si taj trenutak, pitajuci se gde sam do sada.

Ovde sam.

Na istom mestu.

Smej se koliko hoces!

Ne stidim se sebe. Moj svet ce uskoro da osareni.

Sta ces onda?!

Izmisljena slika, mi polako izmice. Jedva da mogu da vidim iluziju koju sam  stvorila, kao proizvod licnog nezadovoljstva. Bilo mi je lepo dok sam uzivala u njoj iako sam znala da ce me realnost probuditi i potsetiti na hrabrost, koju nemam da mu se ikada priblizim.

 Druzile smo se, ona i ja  neko vreme. Kao veliki prijatelj, dopustila mi je da se igram sa njim kako sam htela. Prednosti sam se svojoj divila. Nazivala sam ga velikim imenima, tumacila njegove poglede, kreirajuci sliku emocijama, koje mogu da dovedu do potpunog poraza. Srecna sto mogu nesto da osetim, nisam se plasila da moze da me povredi, samo da ne nestane taj sto i ne postoji. Nije idealan. On je samo neko ko moze da me probudi kada se nasmeje. Neko sa atoritetom  da ukroti sve moje namere. Neko ko mi nece dati o drugim ocima da mislim.

Bila sam opsednuta njegovom pojavom.

Slika polako nestaje. Otvaram oci i ne volim sto sebe takvu vidim.

Veceras je tako.